Cini ćhej, baro gav —
so del o Del, intǎ ʒav.
Intǎ ingrel murro drom,
karing beśel kodo Rrom,
kas si e ćhej, e śukar,
sar luludǐ and-e bar.
Kana resav and-o gav,
la ćha ka-j xaing ‘rakhav.
Pai ingrel le dadesqe,
ke p-el forusi getol pe.
Pe-l forusi, grastençar
te anel love zajdençar.
Te ʒàn'las, so ći ʒanel:
e ćhej andar so phirel —,
si la peça ingrelas,
kòrkorri la na mukhlas.
E ćhej pal-o mizmèri,
huvar'la pes kòrkorri,
Lèla sa ʒelo pe pes,
kade ʒàla and-o veś.
And-o veś, kaj o ćhavo,
kaj laqo kuć piramno.
O ćhavo-j dur and-o veś,
butǐ kerel sarko děs.
Ćhinel o kaśt, o plòpo,
vov balajàri si lo.
...Jokhar sa, maśkar le kaśt
lokhe ʒal jekh parno sap.
Sar dikhla les o ćhavo,
naj ći ʒivdo, ći mulo.
E balval kas maladas —,
tover kade peradas.
— Će bibaxt dèla o D'el ?
Le sapesqo tràjo lel.
Ke o toversar perel,
le sapes pe duj ćhinel.
Ajhaj Devl!a, so kerdom ?
parne sapes mudardom,
parno sap so baxt inkrel:
so muro tràjo dikhel.
Tele beśel pe ekh kaś,
tradel śero and-el vas.
Te gidǐl pes ći ʒanel,
kathar e dar dilǎjvel.
O kan pal-o dùma:
lokes avel variso...
xuttěl opre jokhàrsa,
boldel pes pale moça.
Ći patǎl le jakhenqe!
Kon tordǒl angla lesθe ?
Voj t'àvlas, miśto dikhav ?
So-j kadi, bax vaj bibax ?
Tordǒl nùma haj dikhel,
ći ʒanel dùma te del.
So-j tuça, haj ći lośas ?
Kathe somli, an tǒ vas !
Kade dikhes pe manθe...
dorre ći lośas manqe ?
"Aćh, na vorbin Pilinka,
murro jilo ćhindǒla !
Sar te na lośos tuqe,
tu san maj skùmpo manqe;
Skùmpo san, haj kamav tut,
o Del te inkrel tut but...
Te dikhav tut sakko děs,
kathe, ande kado veś. —
"Haj kathe som, śaj dikhes,
murro vas sar na xutres ?"
Majdur vòrba naśtig das,
ke opre las la p-el vas.
Ingerdas la and-o khas
haj la tele paślǎrdas.
Butivar ćumidas la,
e vràma ći las sàma.
Fèri lenqi-j e ratǐ:
anda-j ćhej kerdǒl rromni.
Avel e dopaś ratǐ,
anel lìndri, lindrali,
pe lenqo terno ilo,
anel pàća haj suno.
Ande jekhavresqo vas
soventar po uźo khas.
...Khere-j e ćhej, tel-o gav,
pe-j vùlica, and-ekh gad.
Le but Rrom krujal len la,
thaj balenθar cirden la.
Kana resen o pai,
laqo dad lel e ćhuri:
"Murro guglo dadorro,
na mudar man, av laćho...!
...Thaj kathar e dar bari,
trezol e ćhej e śukar.
Kana le jakha putrel
o kham aba dur, opre-j.
Haj dikhel pe o ćhavo:
godǎθar lel o suno.
Ći ʒanel so te kerel,
te naśel vaj te rovel?
Opre tordǒl lokorres,
kothe mukhel le ćhaves.
Naśel, o drom ći rodel,
fèri khere te resel !
Le Rrom sàma te lèna,
le dadesqe phenèna.
"Ajhaj Totoy, so kerdan ?
Bibaxtali ćhutan man ?
Khere te si murro dad,
avri mukhel murro rat!"
Kana ʒi paśe resel,
loke ʒal, krujal dikhel.
Dikhel la da kaj cèrha.
ʒal puterde balença.
Le but ćhave, le Rroma,
beśen krujal pe-j dolma.
Vòrba ći jekh Rrom na del,
sakko pe o dad dikhel.
Kana la ćha sàma len,
jokhàrsa opre xuttěn.
O dad uśtǎrel angle,
bangi ćhuri lel opre.
E dej sar avri avel,
pesqa śukara da dikhel:
Laθe kamel te naśel,
ba le rromnǎ ći mukhen.
Krujal len la anda jekh:
ći pàso naśtig kerel.
"Muri śukar ćhejorri,
phen ke ći san dośali!"
Le Rrom cippin jokhàrsa:
"Dośali si, mudar la !"
E ćhej vòrba naśtig del,
Fèri pe-j ćhuri dikhel.
Na cipil, fèri rovel,
haj angl-o dad ćanga del.
Vazdel e ćhuri o dad,
le Rrom cipin: "rat, rat, rat!"
...O ćhavo, dur and-o veś,
uśtěl opre, boldel pes.
Vi orde, haj vi intǎ,
rodel pesqa piramnǎ:
"Muri śukar piramni,
av Pilinka, kaj sanli?
Cipil laqo anav deśvar,
ba śaj cipil voj vi śelvar:
dur sili, naśtig śunel,
laqo dad laqo rat lel.
Lel o Totoj o tover,
o drom ći voj na rodel...
Sar maśkar le kaś naśel,
la ćhaqo dikhlo arakhel.
Lel les and-o stùngo vas:
— kado la ćhaqe voj das.
Kana kaj cèrha resel,
o dad la ćha pusavel.
Pe laqo kolin o gad,
lolǒl kathar laqo rat.
Le Rrom sa ćange dine,
karing-o Del mangen pe.
O ćhavo p-o dad xuttěl,
o tover opre vazdel:
le dades tele ćhinel,
tele ćhinel, haj merel.
Bangǒl pe-j ćhej o ćhavo,
'ćharavel pe la dikhlo.
Le Rroma sa xolǎça
ʒan p-o ćhavo ćhurança.
Voj ći pe la na dikhel:
la ćhaqo muj ćumidel.
O jekh Rrom, ekh pogàno,
vazdel ćhuri p-o ćhavo.
Kattǐvar pusavel les.
pune pe-j ćhej burdil pes.
La karing pes kikidel,
ʒi pùne vi voj merel.
O parno sap sikadas:
ke so andas? E bibax,
ke anda le Rrom xale,
kade mule trin ʒene:
e śukar ćhej, o ćhavo,
thaj o dad, o barvalo.
Cini ćhej, baro gav —
so del o Del, intǎ ʒav.
Intǎ ingrel murro drom,
karing beśel kodo Rrom,
kas si e ćhej, e śukar,
sar luludǐ and-e bar.
Kana resav and-o gav,
la ćha ka-j xaing ‘rakhav.
Pai ingrel le dadesqe,
ke p-el forusi getol pe.
Pe-l forusi, grastençar
te anel love zajdençar.
Te ʒàn'las, so ći ʒanel:
e ćhej andar so phirel —,
si la peça ingrelas,
kòrkorri la na mukhlas.
E ćhej pal-o mizmèri,
huvar'la pes kòrkorri,
Lèla sa ʒelo pe pes,
kade ʒàla and-o veś.
And-o veś, kaj o ćhavo,
kaj laqo kuć piramno.
O ćhavo-j dur and-o veś,
butǐ kerel sarko děs.
Ćhinel o kaśt, o plòpo,
vov balajàri si lo.
...Jokhar sa, maśkar le kaśt
lokhe ʒal jekh parno sap.
Sar dikhla les o ćhavo,
naj ći ʒivdo, ći mulo.
E balval kas maladas —,
tover kade peradas.
— Će bibaxt dèla o D'el ?
Le sapesqo tràjo lel.
Ke o toversar perel,
le sapes pe duj ćhinel.
Ajhaj Devl!a, so kerdom ?
parne sapes mudardom,
parno sap so baxt inkrel:
so muro tràjo dikhel.
Tele beśel pe ekh kaś,
tradel śero and-el vas.
Te gidǐl pes ći ʒanel,
kathar e dar dilǎjvel.
O kan pal-o dùma:
lokes avel variso...
xuttěl opre jokhàrsa,
boldel pes pale moça.
Ći patǎl le jakhenqe!
Kon tordǒl angla lesθe ?
Voj t'àvlas, miśto dikhav ?
So-j kadi, bax vaj bibax ?
Tordǒl nùma haj dikhel,
ći ʒanel dùma te del.
So-j tuça, haj ći lośas ?
Kathe somli, an tǒ vas !
Kade dikhes pe manθe...
dorre ći lośas manqe ?
"Aćh, na vorbin Pilinka,
murro jilo ćhindǒla !
Sar te na lośos tuqe,
tu san maj skùmpo manqe;
Skùmpo san, haj kamav tut,
o Del te inkrel tut but...
Te dikhav tut sakko děs,
kathe, ande kado veś. —
"Haj kathe som, śaj dikhes,
murro vas sar na xutres ?"
Majdur vòrba naśtig das,
ke opre las la p-el vas.
Ingerdas la and-o khas
haj la tele paślǎrdas.
Butivar ćumidas la,
e vràma ći las sàma.
Fèri lenqi-j e ratǐ:
anda-j ćhej kerdǒl rromni.
Avel e dopaś ratǐ,
anel lìndri, lindrali,
pe lenqo terno ilo,
anel pàća haj suno.
Ande jekhavresqo vas
soventar po uźo khas.
...Khere-j e ćhej, tel-o gav,
pe-j vùlica, and-ekh gad.
Le but Rrom krujal len la,
thaj balenθar cirden la.
Kana resen o pai,
laqo dad lel e ćhuri:
"Murro guglo dadorro,
na mudar man, av laćho...!
...Thaj kathar e dar bari,
trezol e ćhej e śukar.
Kana le jakha putrel
o kham aba dur, opre-j.
Haj dikhel pe o ćhavo:
godǎθar lel o suno.
Ći ʒanel so te kerel,
te naśel vaj te rovel?
Opre tordǒl lokorres,
kothe mukhel le ćhaves.
Naśel, o drom ći rodel,
fèri khere te resel !
Le Rrom sàma te lèna,
le dadesqe phenèna.
"Ajhaj Totoy, so kerdan ?
Bibaxtali ćhutan man ?
Khere te si murro dad,
avri mukhel murro rat!"
Kana ʒi paśe resel,
loke ʒal, krujal dikhel.
Dikhel la da kaj cèrha.
ʒal puterde balença.
Le but ćhave, le Rroma,
beśen krujal pe-j dolma.
Vòrba ći jekh Rrom na del,
sakko pe o dad dikhel.
Kana la ćha sàma len,
jokhàrsa opre xuttěn.
O dad uśtǎrel angle,
bangi ćhuri lel opre.
E dej sar avri avel,
pesqa śukara da dikhel:
Laθe kamel te naśel,
ba le rromnǎ ći mukhen.
Krujal len la anda jekh:
ći pàso naśtig kerel.
"Muri śukar ćhejorri,
phen ke ći san dośali!"
Le Rrom cippin jokhàrsa:
"Dośali si, mudar la !"
E ćhej vòrba naśtig del,
Fèri pe-j ćhuri dikhel.
Na cipil, fèri rovel,
haj angl-o dad ćanga del.
Vazdel e ćhuri o dad,
le Rrom cipin: "rat, rat, rat!"
...O ćhavo, dur and-o veś,
uśtěl opre, boldel pes.
Vi orde, haj vi intǎ,
rodel pesqa piramnǎ:
"Muri śukar piramni,
av Pilinka, kaj sanli?
Cipil laqo anav deśvar,
ba śaj cipil voj vi śelvar:
dur sili, naśtig śunel,
laqo dad laqo rat lel.
Lel o Totoj o tover,
o drom ći voj na rodel...
Sar maśkar le kaś naśel,
la ćhaqo dikhlo arakhel.
Lel les and-o stùngo vas:
— kado la ćhaqe voj das.
Kana kaj cèrha resel,
o dad la ćha pusavel.
Pe laqo kolin o gad,
lolǒl kathar laqo rat.
Le Rrom sa ćange dine,
karing-o Del mangen pe.
O ćhavo p-o dad xuttěl,
o tover opre vazdel:
le dades tele ćhinel,
tele ćhinel, haj merel.
Bangǒl pe-j ćhej o ćhavo,
'ćharavel pe la dikhlo.
Le Rroma sa xolǎça
ʒan p-o ćhavo ćhurança.
Voj ći pe la na dikhel:
la ćhaqo muj ćumidel.
O jekh Rrom, ekh pogàno,
vazdel ćhuri p-o ćhavo.
Kattǐvar pusavel les.
pune pe-j ćhej burdil pes.
La karing pes kikidel,
ʒi pùne vi voj merel.
O parno sap sikadas:
ke so andas? E bibax,
ke anda le Rrom xale,
kade mule trin ʒene:
e śukar ćhej, o ćhavo,
thaj o dad, o barvalo.
